Nikada u istoriji nije bilo perioda u kojem biseri nisu bili u modi.
Njihova lepota i elegancija su vanvremenske.
U savremenom svetu prirodni biseri su retki i skupi,
ali zahvaljujući tehnologiji uzgajanja bisera,
moguće je doći do jako lepih primeraka u raznim komadima nakita.
Čudesno je kako nastaje biser, ali koliko nas zna postupak samog
nastanka ili ulogu čoveka u širenju proizvodnje ovih divnih dragulja?
Poznato je da bisere proizvode školjke, ali malo ko zna
da je taj proces stvaranja zapravo njihov odbrambeni mehanizam.
Naime, školjke prilikom disanja i unošenja hrane koje im nanese
vodena struja, otvaraju svoje inače čvrsto zatvorene kapke ljušture.
U tim trenucima, osim vode i hrane, u školjku uđe i neko strano telo,
poput zrna peska ili nekog organskog materijala, parazita itd…
Školjka tada uključuje svoj prirodni odbrambeni mehanizam i da bi se zaštitila,
počinje da luči sedef iz svog plašta i njime oblaže strano telo.
Tako od “uljeza” nastane biser koji u svom središtu
sadrži nešto što bi eventualno moglo da povredi školjku.
Čovek je vremenom proučio ovaj prirodni fenomen
i uspeo je da inicira ovaj proces. Kultivisani slatkovodni biseri
se uzgajaju u slatkovodnoj bisernoj dagnji Hiriopsis cumingii
(zajedno sa ostalim hibridizovanim školjkama) u slatkovodnim jezerima
i ribnjacima koji sadrže i ribu, školjke i pirinač. U školjku se hirurškom
preciznošću usadi zrno i dalje školjka sama luči sedef i stvara biser.
Rendgenom se može utvrditi da li su biseri nastali
prirodnim spontanim putem ili su ciljano uzgojeni.
Prirodni biser iznutra ima slojeve poput godova na drvetu,
koji izgledaju kao koncetrični krugovi, dok kultivisani
nemaju ove godove ali imaju čvrst centar.
Biseri se mogu svrstati među najpopularnije dragulje na svetu.
Svojom svedenošću čine savršenu dopunu blistavijim draguljima.
Ipak, poseduju i eleganciju koja može zablistati i sama.
Njihov prepoznatljiv izgled i vodenasto poreklo vekovima su
inspirisali bisernu simboliku i znanje. Biseri su milenijumima
vrednovani kao drago kamenje. Međutim, postoji velika razlika
između bisera i drugih dobro poznatih dragulja poput dijamanata,
smaragda, rubina i safira. Dok se ovi drugi formiraju kao minerali
pod zemljom, biseri imaju organsko poreklo. Oni se formiraju u okviru
različitih vrsta slatkovodnih i slanih mekušaca.
Jednostavno rečeno, biseri su dragulji, ali ne i kamenje.
Biseri, posebno slatkovodne sorte, mogu se pojaviti u različitim
i neobičnim, ali prelepim oblicima. Međutim, mekane bele sjajne kugle,
koje se češće sreću među morskim biserima, postale su idealizovani standard.
Danas su prirodni biseri izuzetno retki, što znatno povećava njihovu vrednost.
Nošenje bisernog nakita predstavlja oličenje stila,
a u centar pažnje vratile su ga savremene modne ikone.
Ličnosti poput Rijane, Sare Džesike Parker i Mišel Obame,
promovišu nošenje bisera na netipičan način.
U vremenu kada su muškarci počeli da nose drago kamenje,
biseri su ostali poslednji saveznik žena u njihovom ulepšavanju
koji ih razlikuje od muškaraca.
Žene kao što su Eva Peron, Marija Kalas, Žaklina Kenedi,
Koko Šanel, Jovanka Broz i Princeza Dajana ostale su najpoznatije
promoterke i ljubitelji bisernog nakita.
U narednim tekstovima ćemo Vas upoznati sa vrstama
i simbolikom bisera kroz razne kulture i vremenska razdoblja.