Prava oznaka kamena je složena s obzirom na to da se za neke kaže
da su dragoceni, a za druge da su poludragi, dok se drugi smatraju finim ili ukrasnim.
Primenjuju se razlike…
Tokom 1800-ih, drago kamenje podeljeno je u dve kategorije: drago i poludrago,
uzimajući u obzir njihovu diferencijalnu vrednost u to vreme.
U današnje vreme kategorizacija nije uvek tačna, jer parametar
«Vrednost» nije jedini kriterijum na koji se stručnjaci oslanjaju da bi procenili kamen.
Treba uzeti u obzir kvalitet, retkost i poreklo.
Drago kamenje
Što se tiče takozvanog «dragog kamenja», prevladavaju samo četiri:
dijamanti, rubini, smaragdi i safiri.
Ponekad ćete videti da su biser, opal ili žad navedeni kao dragi kamen,
ali češće se smatraju poludragim.
Tradicionalno su ova četiri draga kamena najskuplja i najtraženija kamena.
Poludrago kamenje
Svaki drugi dragi kamen koji nije jedan od te četiri smatra se poludragim.
Lista se nastavlja i dalje, ali neki od najčešćih su: morganit, tanzanit, akvamarin, ahat, ametist, tirkiz, oniks, plavi topaz…
Ovo razdvajanje dragocenog i poludragog nema stvarnu naučnu podlogu.
Na primer, smaragd je vrsta berila, pa tako i akvamarin.
Smaragd je dragocen, dok je akvamarin poludrag.
Kada je došlo do ove kategorizacije, to je uglavnom bilo zbog razlika u vrednosti i retkosti između 4 draga kamena i ostatka.
Danas neko poludrago kamenje može vredeti mnogo više od dragog kamena.
Na primer, mnogi prirodni biseri prikupljaju ogromne cene, često vredne više od dragocenog dijamanta, rubina, smaragda ili safira.
Pored toga, mnoštvo poludragog kamenja može biti ređe od nekog dragog kamena.