Nastavljamo našu priču o nakitu i njegovoj prvoj pojavi na početku razvoja civilizacije.
U tim prvim počecima gajenja ljubavi prema nakitu i nošenja istog kriju se dublji odgovori potrebe čoveka za ulepšavanjem, potrebe čoveka za pripadanjem, identifikacijom, autentičnošću, za svim onim za čim i današnji čovek traga.
Nijedno carstvo nije pokazalo bogatiju tradiciju nakita od Vizantinaca. Ovo carstvo je spojilo veličinu i bogatstvo Grčke, Egipta, Bliskog istoka i delova Rusije i Severne Afrike.
Kombinacija ovih uticaja dovela je do primene bogatog kolorita i orijentalne simbolike i taj stil je bio zastupljen u srednjem veku. Ovaj dizajn je putem trgovine bakrom i tokom rata prenesen na zapadnu Evropu. Dekorativna umetnost Cloisonné – koja predstavlja tehniku ukrašavanja emajla, kod koje se staklena glazura sipa, tj. postavlja u predhodno lemljene uzorke, a zatim peče na visokoj temperaturi kako bi se glazura istopila u trajni dizajn, doživela je procvat tokom vizantijskog perioda.
Padom Rima, došlo je do nepovoljnih životnih okolnosti u zemljama u kojima su Rimljani vladali, a sav luksuz je nestao iz evropskog života. U to vreme, najveći deo bogatstva našao se u crkvenim rukama. Običan svet je tada, u 10. veku mogao da uživa u raskošu crkvenih zlatnih oltara, okićenih raznobojnim draguljima.
Krstaški ratovi bili su prva prava trgovina između Istoka i Zapada i to je otvorilo novi svet trgovine, komunikacija i razmene ideja na svim poljima, pa i u polju nakita.
Od dvanaestog do petnaestog veka, mali broj običnih ljudi je nosio nakit i asesoare, i to uglavnom u vidu broševa ili kapa.
U srednjem veku kraljevske porodice i crkveni ljudi su otvoreno negodovali kada bi obični ljudi nosili nakit ili pokušavali da kopiraju njihovu odeću i manire. Plemstvo je smatralo nakit posebnom privilegijom, koja je rezervisana samo za tadašnju elitu. Kako bi svoju ideju sproveli u delo, doneti su posebni zakoni koji promovišu štedljivost tako što regulišu šta je ljudima dozvoljeno da nose.
Prstenje koje se tada nosilo imalo je svoj smisao i svrhu. Postojale su četiri glavne kategorije:
– Crkveno prstenje, koje je nosilo sveštenstvo
– Lekovito prstenje, namenjeno lečenju bolesti
– Venčano prstenje, koje se nosilo na levom drugom prstu zbog bliskosti sa srcem
– Prstenje za pojedine predmete korisne u svakodnevnom životu, npr. prstenje za kompas
Iako su Francuzi postavili modne trendove u 16. veku, engleska kraljevska porodica Henrija VIII nosila je najekstravagantniju odeću. Henri se hvalio sa 234 prstena, 324 broša, ogrlicama sa dijamantima i biserima. Njegova ćerka, Elizabeta I, toliko je volela bisere da je napravila preko 2000 haljina, obloženih biserima i dragim kamenjem. Elizabetina odeća bila je tipična za ovo doba. Kraljica Španije, takođe je nosila haljine sa draguljima i vezene biserima. Tokom vladavine francuskog kralja Luja (1642 – 1715) iz Indije je uvezeno više komada velikih dijamanata nego u bilo koje drugo doba u istoriji.
Da li ste čuli za plavi dijamant nade? Veruje se da je kupljen od francuskog trgovca draguljima, Jean Baptiste Tavernier-a i da je kraljevski zlatar Le Grand trebalo da ga stavi u ogrlicu, koja je bila namenjena njegovom unuku kao venčani dar za Marie Antikuette, ali je, nažalost, ukradena.
17. vek je bio doba baroknog dizajna. Tada su dijamanti zavladali industrijom nakita i dan danas njihova moć ne popušta.
Ova priča je još jedan dokaz o napretku čovečanstva i borbi za jednaka prava svih. Imajući u vidu da su nekada plemeniti materijali i drago kamenje bili rezervisani samo za privilegovanu grupu ljudi, a danas je to dostupno svakom ko želi i može to sebi da priušti, možemo zaključiti da ipak živimo u liberalnijem vremenu nego naši preci. Zato, priuštite sebi prefinjeni komad nakita i ponosno nosite ono što je vama po meri i ukusu, bez ograničenja.
Čekamo vas u TC Delta Planet i Parku Svetog Save, da vam pomognemo u izboru savršenog nakita.
Vaša zlatara Stanimirović